Osnove računovodstva koje bi svaki preduzetnik trebalo da zna

Pošto se u ovom članku fokusiramo na osnove računovodstva, počećemo time što ćemo objasniti osnovnu razliku između fizičkog i pravnog lica, jer ta razlika ima ključan uticaj na to koje obaveze i mogućnosti imate u oblasti evidencije prihoda i rashoda.

Fizičko lice vs. pravno lice - koja je razlika?

Fizičko lice

• Fizičko lice je svaki čovek koji ima sposobnost da ima prava i obaveze. Sa aspekta računovodstva, međutim, najvažnije je fizičko lice - preduzetnik, odnosno osoba koja obavlja delatnost ili samostalnu zaradnu aktivnost u svoje ime i na sopstvenu odgovornost. Preduzetništvo može biti njegova glavna, ali i sporedna delatnost.
• Tu spadaju, na primer, preduzetnici, lekari, umetnici, poljoprivrednici ili druga slobodna zanimanja.

Pravno lice

• Pravno lice je organizacija koja ima sopstveni pravni subjektivitet - može posedovati imovinu, zaključivati ugovore i nastupati u pravnim odnosima u svoje ime. Nastaje upisom u privredni registar ili u drugi zakonom propisani registar.
• Tu spadaju, na primer, društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), akcionarska društva (a.d.), zadruge, fondacije ili opštine

Ova razlika nije samo formalna. Od vrste poslovanja zavise i obaveze u oblasti računovodstva, izbor načina evidencije prihoda i rashoda, kao i obim administracije. Upravo tome ćemo se posvetiti u narednim delovima članka.

Računovodstvo, poreska evidencija ili paušalni troškovi - koja je razlika između njih?

Kada započnete poslovanje, pre ili kasnije naići ćete na pitanje: „Kako ću voditi evidenciju svojih prihoda i rashoda?“

U Slovačkoj u suštini imate 3 mogućnosti:

• Voditi računovodstvo (jednostavno ili dvojno),
• Voditi poresku evidenciju,
• Primenjivati paušalne troškove.

Ukoliko ste fizičko lice, izbor je u većini slučajeva dobrovoljan. Možete se odlučiti za bilo koji od ovih oblika u zavisnosti od toga šta vam više odgovara sa aspekta administracije, visine troškova ili planiranog rasta poslovanja.

Računovodstvo

Ako ste fizičko lice i odlučite da želite da vodite računovodstvo, možete birati između jednostavnog i dvojnog računovodstva (razlika je objašnjena u članku niže).

Ako ste pravno lice, automatski ste u obavezi da vodite dvojno računovodstvo bez izuzetka!

Poreska evidencija

Fizička lica koja primenjuju stvarne, dokumentovane troškove (ne „fiktivne“ paušalne troškove u procentu od prihoda), ne moraju automatski voditi računovodstvo. U mnogim slučajevima im je dovoljna jednostavnija poreska evidencija, koja je administrativno manje zahtevna.

Istovremeno, važi da fizičko lice može u bilo kom trenutku dobrovoljno da odluči da postane računovodstvena jedinica i započne vođenje računovodstva.

Važno je znati da se promena načina evidencije mora izvršiti uvek sa 1. januarom nove obračunske godine.

Paušalni troškovi

Paušalne troškove ne može da primenjuje svako, a ova mogućnost je dostupna samo za fizička lica koja:

• nisu obveznici PDV-a,
• ili su obveznici PDV-a samo deo poreskog perioda.

Ukoliko fizičko lice ispunjava uslove, može pojednostaviti administraciju upravo ovim oblikom.

Kako izabrati? Poređenje prednosti i mana

Izbor između računovodstva, poreske evidencije i paušalnih troškova zavisi pre svega od obima poslovanja, visine troškova i toga kakav pregled nad finansijama želite da imate.

Radi lakšeg snalaženja pripremili smo kratko poređenje:

Ne postoji univerzalno rešenje koje je najbolje za svakoga. Ono što je povoljno za jednog preduzetnika, ne mora biti idealno za drugog. Zato je dobro izbor uvek pažljivo razmotriti, i uzimajući u obzir budući razvoj poslovanja.

Osnove računovodstva - najvažniji pojmovi

Računovodstvo je u poređenju sa poreskom evidencijom i paušalnim troškovima složenije, ali istovremeno pruža mnogo sveobuhvatniju sliku o finansijskom zdravlju firme.

Jednostavno računovodstvo

• Jednostavno računovodstvo, slično poreskoj evidenciji, prati pre svega prihode i rashode, odnosno stvarni tok novca. U odnosu na poresku evidenciju je sistematičnije i obuhvata i potraživanja, obaveze i imovinu.

Dvojno računovodstvo

• Dvojno računovodstvo ide korak dalje. Pored novčanih tokova koristi i pojmove prihodi i rashodi u obračunskom smislu, zahvaljujući čemu pruža detaljan uvid u to da li je poslovanje zaista profitabilno – bez obzira na to da li je novac već realno primljen ili isplaćen sa računa.

Iako samo knjiženje za vas obavlja računovođa i ne morate odmah da naučite kako se knjiži, dobro je razumeti osnovne pojmove. To će vam pomoći da bolje shvatite rezultate firme i komunikaciju sa računovođom.

Osnovne kategorije računovodstva

U računovodstvu se radi sa više osnovnih kategorija:

Aktiva

Predstavlja imovinu firme – odnosno ono što firma poseduje ili što joj donosi ekonomsku korist. Tu spadaju, na primer:

• dugotrajna materijalna imovina (npr. zgrade, mašine),
• nematerijalna imovina (npr. softver),
• finansijska imovina,
• zalihe,
• potraživanja,
• novac u blagajni ili na računu.

Pasiva

Predstavlja izvore finansiranja imovine. Drugim rečima – iz čega je imovina finansirana.

Može biti:

• sopstveni izvori (npr. osnovni kapital ili dobit),
• tuđi izvori (npr. obaveze prema dobavljačima, krediti, rezerve).

Prihodi i rashodi (novčani tok)

Ovi pojmovi se odnose na stvarni tok novca u poslovanju fizičkih i pravnih lica.

• Prihodi su novac koji firma prima, na primer od prodaje robe ili usluga.
• Rashodi su novac koji firma troši na svoje poslovanje, na primer za nabavku zaliha ili isplatu zarada.

Prihodi i rashodi (obračunski princip)

Ovi pojmovi se odnose pre svega na pravna lica i ne prate samo tok novca, već ekonomski princip:

• Prihodi predstavljaju vrednost koju firma ostvaruje poslovanjem, na primer prodajom robe ili usluga, čak i ako izdata faktura još nije plaćena,
• Rashodi su vrednost koju firma ostvaruje kao trošak u poslovanju, na primer nabavka zaliha od dobavljača, čak i ako primljena faktura još nije plaćena.

Šta je rezultat poslovanja?

Rezultat poslovanja pokazuje da li je firma u dobiti ili u gubitku.

Njegov obračun zavisi od vrste računovodstva:

• Jednostavno računovodstvo – rezultat poslovanja se izračunava kao razlika između prihoda i rashoda (novčani tok).
• Dvojno računovodstvo – rezultat poslovanja se izračunava kao razlika između obračunskih prihoda i obračunskih rashoda.

Važi jednostavno pravilo:

• ako su prihodi veći od rashoda (ili obračunski prihodi veći od obračunskih rashoda), firma ostvaruje dobit,
• ako su prihodi manji od rashoda (ili obračunski prihodi manji od obračunskih rashoda), firma je u gubitku.

Praktični primer: prihod vs. prinosa

Zamislite da u januaru izdate klijentu fakturu za usluge u iznosu od 1 000 € sa rokom dospeća u martu.

Šta se dešava u dvojnom računovodstvu?

• Već u januaru knjižite obračunski prihod od 1 000 €, jer je usluga pružena.
• Istovremeno evidentirate potraživanje od 1 000 €, pošto klijent još nije platio.
• Kada vam klijent u martu uplati novac na račun, evidentirate priliv od 1 000 €, ali to više ne utiče na obračunski prihod – on je već evidentiran u januaru.
• U januaru bi vam se prikazala manja dobit (ili veći gubitak) nego u martu.

Rezultat poslovanja za januar, dakle, uključuje ovaj prihod, iako je novac fizički stigao tek kasnije.

Šta se dešava u jednostavnom računovodstvu?

• U januaru se još ništa ne evidentira, jer novac nije primljen.
• Tek u martu, kada klijent plati, evidentirate prihod od 1 000 €.
• To znači da bi vaš rezultat za januar bio drugačiji, jer novac još nije bio primljen.

Rezultat poslovanja se, dakle, menja tek u trenutku kada novac zaista bude primljen.

Računovodstveni period, računovodstvena jedinica i računovodstvena dokumenta

Računovodstvo vam omogućava da procenite kako je firma poslovala za određeni vremenski period. Ovaj period se naziva računovodstveni period i traje uvek 12 uzastopnih meseci.

Postoje 2 tipa računovodstvenih perioda:

• kalendarska godina - od 1. januara do 31. decembra,
• poslovna godina - to je period koji mora počinjati prvim danom kalendarskog meseca i traje 12 uzastopnih meseci (npr. od 1. avgusta do 31. jula).

Međutim, treba znati da poslovnu godinu ne mogu izabrati:

• fizička lica,
• subjekti javne uprave,
• pravna lica sa vlasničkim udelom države, opštine ili više teritorijalne jedinice.

Ko je računovodstvena jedinica?

U trenutku kada počnete da vodite računovodstvo, postajete računovodstvena jedinica. To može biti fizičko ili pravno lice.

Prema čl. 2 st. 5 Zakona o računovodstvu privredna društva, zadruge, zemljišne zajednice i fizička lica koja vode dvojno računovodstvo dele se u tri kategorije:

Razvrstavanje zavisi pre svega od visine imovine, prometa i broja zaposlenih. Od kategorije zatim zavisi obim obaveza – naročito pri vođenju računovodstva i sastavljanju finansijskih izveštaja.

Mikro računovodstvene jedinice imaju najmanje obaveza, dok velike moraju pružati detaljnije i obimnije informacije.

Računovodstveni dokumenti

Svaki unos u računovodstvu mora biti potkrepljen računovodstvenim dokumentom. To je dokument koji dokazuje da je određena ekonomska operacija zaista izvršena.

U računovodstvena dokumenta spadaju, na primer:

• primljene i izdate fakture,
• blagajnički dokumenti,
• bankovni izvodi,
• interni dokumenti,
• obračuni zarada i druga dokumenta.

Bez dokumenta nije moguće knjižiti – zato je važno imati sva dokumenta uredno evidentirana i arhivirana.

Računovodstvene knjige

Na osnovu računovodstvenih dokumenata, unosi se evidentiraju u računovodstvenim knjigama. Ove knjige se vode različito u zavisnosti od tipa računovodstva.

Dvojno računovodstvo

U dvojnom računovodstvu unosi se evidentiraju u dve glavne knjige:

• Dnevnik - unosi su poređani hronološki prema datumu,
• Glavna knjiga - unosi su sistematski raspoređeni prema pojedinačnim računima iz kontnog plana.

Dnevnik, dakle, odgovara na pitanje „kada se to dogodilo?“, a glavna knjiga na pitanje „na šta se to odnosi?“.

Jednostavno računovodstvo

U jednostavnom računovodstvu evidencija je preglednija i podeljena u više knjiga:

• Novčani dnevnik - evidentiraju se prihodi, rashodi i stanje novčanih sredstava,
• Knjiga potraživanja - evidentiraju se potraživanja i dužnici,
• Knjiga obaveza - evidentiraju se obaveze i poverioci,
• Pomoćne knjige - na primer evidencija dugotrajne imovine, zaliha ili obaveza po osnovu zarada.

Iako može delovati složeno, u praksi se radi pre svega o sistematskom beleženju onoga što firma poseduje, kome duguje i ko duguje njoj.

Finansijski izveštaji

Na kraju svakog računovodstvenog perioda na red dolaze finansijski izveštaji – odnosno zbirna procena toga kako je firma poslovala tokom cele godine.

Sastavljaju se uvek na poslednji dan računovodstvenog perioda i predstavljaju zvaničan pregled finansijske situacije poslovanja. Ako barem osnovno razumete računovodstvo, čitanje finansijskih izveštaja biće vam mnogo jasnije.

Njihov sadržaj uvek zavisi od toga da li firma vodi dvojno ili jednostavno računovodstvo.

Dvojno računovodstvo

U dvojnom računovodstvu finansijski izveštaji sastoje se od tri glavna dela:

Bilans stanja

• Pregled toga šta firma poseduje i iz čega je to finansirano. Na jednoj strani je imovina (aktiva), a na drugoj izvori finansiranja (pasiva).

Bilans uspeha

• Prikazuje prihode, rashode i rezultat poslovanja za dati period. Jednostavno rečeno – pokazuje da li je firma ostvarila dobit ili gubitak.

Napomene uz finansijske izveštaje

• Sadrže dodatne informacije i objašnjenja podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Pomažu da se brojevi i njihove veze bolje razumeju.

Jednostavno računovodstvo

Kod jednostavnog računovodstva finansijski izveštaji imaju nešto jednostavniju formu i sadrže:

Izveštaj o prihodima i rashodima

• Prikazuje pregled rezultata poslovanja za dati računovodstveni period. Dakle prihode, rashode i njihovu međusobnu razliku.

Izveštaj o imovini i obavezama

• Prikazuje šta firma poseduje (imovina) i kome duguje (obaveze).

Vođenje računovodstva

Ako želite da naučite da knjižite, važno je znati da samo poznavanje osnovnih pojmova nije dovoljno. Razumevanje pojmova navedenih u ovom članku jeste dobar početak, ali je u praksi vođenje računovodstva znatno složenije.

Računovodstvo obuhvata brojne zakonske obaveze, rokove, pravilno knjiženje pojedinih operacija, snalaženje u poreskim propisima kao i kontinuirano praćenje promena u zakonodavstvu. Pogrešno knjiženje ili zanemarivanje obaveza može imati neprijatne finansijske posledice.

Zato mnogi preduzetnici biraju razumnije rešenje i vođenje računovodstva prepuštaju stručnjacima. Tako stiču sigurnost da je sve urađeno ispravno, na vreme i u skladu sa zakonom, a istovremeno se mogu u potpunosti posvetiti svom poslovanju.

Želite računovodstvo bez briga?

Sve obaveze povezane sa vođenjem računovodstva možemo rešiti za vas – brzo, pouzdano i na vreme.

Kontaktirajte nas